Većina ljudi želi da se maksimalno opusti dok je na odmoru i da ne razmišlja o teškim temama. Zato za plažu biramo laganije romane, koji nas mogu na brzinu preneti u svet mašte. I dok lagano ispijamo kafu ispod suncobrana na nekoj plaži ili na svojoj terasi, želimo nešto što će probuditi naša čula, zadovoljiti naše potrebe za lepom rečju i zabaviti nas.

Relaxing and reading on the beach. Thailand

Sa druge strane, vreme odmora može da bude i vreme kada razmišljamo o budućnosti, o odlukama, ali i retko slobodno vreme kada imamo vremena samo za sebe. U tim trenucima, dobro je imati knjige koje nisu tu samo kao razbibriga, već će uz njih i vaš odmor da dobije drugačiji ton, jer ćete, čitajući kvalitetnu literaturu, možda dobiti inspiraciju za neke nove stvari u svom životu, podići elan ili možda upoznati nove omiljene autore.

Donosimo vam top listu 5 romana za odmor po našoj preporuci, u kojima ćete uživati.

1.Bujno leto, Barbara Kingsolver

Radnja ovog romana je smeštena u planine i na farme južne Apalačije. U romanu se prepliću tri priče, koje su međusobno povezane jednim motivom – bujanjem života. Ovo je priča o tri žene koje su različitog socijalnog statusa, različite starosti i sudbine, koje žive na istom području, ne znajući jedna za drugu. Radnja se dešava jednog kišnog leta, tokom kojeg se njihovi životi menjaju, u kojima uspevaju da pronađu povezanost i sklad sa prirodom, ljudima i životinjama sa kojima žive.

Prva priča ,,Grabljivci“ je priča o junakinji Dini, koja je čuvar rezervata i koja živi u divljini brinući o ugroženim životinjskim vrstama. Pojavom mladog lovca Edija, u njoj će se probuditi davno zaboravljeni osećaji. Druga priča ,,Zaljubljeni moljci“, donosi priču o gradskoj devojci Luzi koja je došla da sa svojim mužem živi na farmi. Posle njegove pogibije, ona uči da živi, kako sa njegovom familijom, tako i sa novim svetom na farmi, gde treba da pronađe svoje mesto. U trećoj priči ,,Divlji kestenovi“, radnja se vrti oko džangrizavog starca i njegovog neobičnog odnosa sa komšinicom Neni, koja mu je totalna suprotnost.

,,Reči šta želim najzad su prestale da joj odjekuju u grudima. Nije važno šta će ona odlučiti. Svet je takav kakav je, on ima svoje zakone i pravila. Živa bića se rađaju, množe i umiru, dolaze i odlaze, kao i leto. Sva će ona i dalje ići svojim putem“

2.Moj muž, Elena Bužarovska

Elena Bužarovska nam donosi zbirku priča koje pričaju različite žene, i pričaju u prvom licu, te s toga te priče dobijaju lični ton. One govore o odnosima sa svojom okolinom – svojim muževima, roditeljima, decom, prijateljima i kolegama. Pričaju svoje priče bez patetike, brutalno iskreno i duhovito, otkrivajući svoje najtananije osećaje i misli. Govore o svojim brakovima, o svojim ginekolozima, i uopšte o svim ljudima i njihovim profesijama sa kojima se susreću, obarajući nametnut patrijarhat kome su žene podložne već vekovima.

Ovu zbirku priča čitateljke najčešće preporučuju mladim ženama, kako bi na vreme shvatile šta žele, a šta ne u svojim odnosima sa okolinom. Preporučuje se i starijim čitateljkama, kako bi videle gde su možda pogrešile i uvidele šta mogu da promene.

Iako nije feministička, ovu zbirku priča svakako treba pročitati ovog leta, jer na veoma duhovit način prikazuje život svih žena na našim prostorima i svaka u nekoj od priča može prepoznati svoju baku, majku, komšinicu, ili – čak i sebe.

 

3. Majka je samo jedna, Mikloš Vamoš

Roman poznatog mađarskog pisca je vrsta polu-autobiografije i govori o autorovom odnosu sa majkom i svojom porodicom. Kroz roman se prožimaju dve priča: prvu priča sin, a drugu majka, koju predstavlja njen monolog, izrečen bez daha i bez dlake na jeziku. Ovo je priča o jazu između generacija, o starosti koja sabira sve životne uspehe i neuspehe i koja se seća mladosti, preispitujući ranije odluke.

Toplo pripovedan, ovo je roman koji će vas do suza nasmejati, rasplakati, raznežiti i naterati vas da razmislite o svojim odlukama, prošlosti i budućnosti.

4. Dablin Strit, Samanta Jang

Što se kritika tiče, ovaj roman, koji nije prvenac mlade autorke, može da natera Pedeset nijansi sive da pocrvene. Ono što je intereanstno je to što je Samanta Jang, pre nego što je uplovila u pisanje erotskog romana, pisala knjige za tinejdžere.

Radnja romana prati mladu devojku koja se posle porodične tragedije iz Amerike seli u Škotsku, gde pokušava da stane na noge. Gradeći zidove oko sebe, već naviknuta na usamljenički život, seli se u Dablin strit, gde će upoznati čoveka koji će totalno da uzdrma njen ušuškani svet. Iako njihova priča počinje kao obična strastvena veza bez obaveza, ubrzo se pretvara u nešto više, a glavna junakinja polako uči da ponovo nekome veruje i da se prepusti čarima ljubavi.

Pun romantike i strasti, roman Dablin Strit, koji je potpuno osvežavajuć, definitivno zaslužuje mesto u vašoj torbi za odmor.

5. Lolita, Vladimir Nabokov

Ne bismo mogli da završimo ovu top listu bez jednog svevremenog klasika. Lolita je priča o preranom odrastanju, o strasti, o ljubavi i mržnji, o kontroverzi.

Svi znaju priču o Loliti – a zapravo je niko ne zna. Junakinja iz romana je postala sinonim za maloletne devojke koje su koje su seksualno privlačne, koje zavode i koje su već fatalne žene. Za devojke koje su ispred svoje generacije, koje plene i razdiru sve ispred sebe, uništavajući tako i sebe.

Radnja romana se vrti oko profesora književnosti Hamberta, koji dolazi u Nju Hemšir iz Engleske i iznajmljuje sobu u kući gde žive majka i njena ćerka od 14 godina. Ubrzo se ženi majkom, ali njegova prava čežnja je za njenom ćerkom Dolores, koju on zove Lolita. Lolita nije poput ostalih devojčica svojih godina, već pleni svojom gotovo agresivnom seksipilnošću, koja se provlači kroz ceo roman. Njegova zabranjena ljubav prelazi u opsesiju, koja će ih oboje provesti kroz niz iskušenja, patnji, osećaja usamljenosti i nemoći, d abi ih na kraju potpuno progutala.

Kada se roman pojavio, izazvao je niz kontroverzi koje ne prestaju ni danas. Sam Nabokov je hteo nekoliko puta da spali rukopis, ali ga je u tome supruga Vera sprečila. Bez obzira na tabu temu koju obrađuje, ovaj roman ima izuzetnu književnu i umetničku vrednost, te ga svakako treba pročitati ovog leta.

Tekst: Silvija Stojić